Japan i ekologija: 20 godina brige o prirodi i 2 izuma koja spasavaju svet

Japan je još davne 1996. godine bio prva zemlja na svetu koja je zvanično usvojila ekološki otisak. Sada, Global Footprint Network radi sa Ekološkim otiskom Japana kako bi služila japanskim gradovima, preduzećima, regionalnim vladama, nacionalnim ministarstvima, istraživačkim organizacijama i nevladinim organizacijama.

Kao zemlja sa velikim ekološkim izazovima, nepovoljnim prirodnim uslovima i ogromnim posledicama industrijalizacije, Japan je pokazao da institucionalna borba za očuvanje životne sredine i svest javnosti o tome mogu napraviti korenite promene.

Uključenost vlade i osvešćena nacija

Japansko ministarstvo životne sredine je prvi put uključilo ekološki otisak u svoju godišnju belu knjigu iz 1996. godine, što je bio prvi veliki korak nacionalne vlade da preduzme mere u pogledu održivosti. Od tada, Otisak je bio ključni indikator u nekoliko japanskih kampanja za održivost. Najvažnije (hronološkim redom) uključuju:

Nepovoljan izveštaj “crno na belo”

Vlasti Tokija objavile su 2000. godine „Belu knjigu vlade metropole Tokija o životnoj sredini“ u kojoj se procenjuje da je Tokiju potrebno 125 puta veća površina da bi izdržavao svoje građane. Ovo je bio prvi izveštaj koji je koristio ekološki otisak za izračunavanje potrošnje prirodnih resursa i kao takav, napravio je prve korake u promeni putanje ka održivoj ekologiji.

Misli globalno, deluj lokalno

Japansko ministarstvo za zemljište, infrastrukturu i transport i biroi za nacionalno i regionalno planiranje izračunali su ekološki otisak 47 japanskih prefektura u zajedničkom izveštaju iz 2003. godine. Ovaj napor je bio prvi put da je Ekološki otisak korišćen na podnacionalnom nivou kako bi se pomoglo regionalnim agencijama da shvate svoja ograničenja u resursima.

Ključni korak Vlade i Osnovni plan zaštite životne sredine

Godine 2006. Ekološki otisak je usvojila nacionalna vlada kao deo Japanskog osnovnog plana zaštite životne sredine. Plan je sadržao strategije za sprovođenje održivijeg društva i politike za razvoj različitih izvora energije. Zahvaljujući tome,
Global Footprint Network je priznala ekološki otisak Japana.

Kjoto kao reper za celu planetu

Grad Kjoto je 2016. godine postao prva lokalna vlada u Japanu koja je izračunala sopstveni ekološki otisak. Rezultati u izveštaju su pokazali da ugljenični otisak čini 64 odsto ukupnog ekološkog otiska i da bi nam, kada bi svi živeli kao prosečni stanovnik Kjota, bile potrebne dve planete. Izveštaj je takođe postavio ambiciozan cilj za Kjoto da smanji emisiju ugljenika za 40 procenata do 2030. kako bi smanjio svoj ekološki otisak.

Osvestiti narod

Nij Japan ni ovde prepustio stvari slučaju. Osvešćenost nacije o ekologiji i njenom značaju je možda jedan od najtežih zadataka. Zbog toga je Vlada Japana organizovala nekoliko kampanja čiji je cilj bio upravo to – osvestiti naciju o važnosti očuvanja životne sredine.

Godine 2023. Asahi Shimbun, jedna od najvećih japanskih novina, objavila je priču pod nazivom „8 milijardi ljudi napreže našu Zemlju do tačke loma“. Zasnovan je na podacima Global Footprint Network. Japanska verzija priče uključuje grafikon koji pokazuje kako se ekološki otisak čovečanstva menjao tokom vremena.

Detaljni izveštaji, prilagođeni širokim narodnim masama, distriburiani su svima. Oni su sadržali konkretne savete za ekološki osvešćen život i služili su da inspirišu pojedince na promene u ponašanju – smanjenje rasipanja hrane, prelazak na obnovljive izvore energije i dr.

Sprovođena je organizovana edukacija u školama i na fakultetima.

Istražena je i sprovedena edukacija o uticaju i potencijalima održive agrikulture. Uključenost medija u sve ove projekte je bila velika.

2 eko izuma koja bi mogla spasiti svet

Jedan od najčitanijih dnevnih listova u Japanu izumeo je novine koje su u potpunosti ekološke. Ako ih zasadite, procvetaće! Bukvalno. Ovu akciju su Japanci obožavali. Tiraž je bio višemilionski, kao i zarada.

Prilikom pravljenja materijala na kom se štampaju novine, fabrika papira je u celuloznu masu ubacivala semenke koje su postajale sastavni deo papira. Čak je i mastilo koje se koristilo dobijeno na ekološki način jer je nastalo iz povrća.

Čitaoci su savetovani da svaki primerak novina, nakon što ga pročitaju, zasade. Za par nedelja svi su bili oduševljeni izniklim cvećem.

To nije prva ekološka inicijativa koju je pokrenuo ovaj japanski dnevni list. Njihova posvećenost zaštiti okoline je već je dobro poznata zahvaljujući brojnim tekstovima o biljkama i hortikulturi, ali i kampanji za donaciju vode predelima pogođenim sušom.

Drugi izum je grad bez smeća. Naime, grad Kamikacuu (1, miliona građana) je prvi grad koji nema službu za odnošenje smeća.

Smeće odnose sami građani i to ne na deponije, već na odlagališta gde se ono razvrstava u 45 kategorija. Odvoze ga firme koje se bave reciklažom.

Na odlagalištu tokom sedmice rade dve osobe koje pomažu u razvrstavanju otpada. Glavne kategorije u koje se razvrstava otpad, između ostalih su, metalni i papirni otpad, platno, plastika, staklo, zapaljivi materijal, kabasti predmeti….

Takođe, meštani deo otpada koriste i za dobijanje organskog đubriva, a veoma je rasprostranjena upotreba aparata za reciklažu.

Nadležni organi vlasti snose 80 posto troškova prilikom kupovine ovih aparata.

Oko 80 posto meštana pridržava se sistema i otpad nosi na odlagalište, dok oko 20 posto otpad zakopava na svojim imanjima ili pali, skladno mogućnostima.

Osim toga, oformljen je i sistem za polovne proizvode, koji se odlažu na jednom mjestu i mogu ih uzeti oni kojima su potrebni.

Sistem je oformljen u cilju smanjenja otpada u naselju, ali i troškova.

Vlasti su zadovoljne ovim projektim, a smatraju da bi se sistem mogao primeniti i u drugim sredinama.

Ljudi koji se bave prikupljanjem otpada dodaju da većina meštana zna pravilno da razvrsta otpad, a mnogi to čine kod kuće, zbog čega im je posao značajno olakšan.

Izvori: Footprint Network, Love paper, Nacionalna geografija