Ne znate kako pomoći anksioznoj osobi? Stvari se komplikuju ako se sa anksioznošću bori vama bliska osoba sa kojom živite ili provodite veći deo dana.
Evo kratkog vodiča sa kojim ne možete pogrešiti! Tekst sam napisala iz ličnog iskustva (ovde je moje ansksioznost iskustvo), ali sam savete potražila po stručnoj literaturi i iza njih stoje psiholozi.
Pre konkretnih saveta, zamislimo situaciju u kojoj vam vaša draga, ali anksiozna osoba prepričava svoje misli. Vama je teško da se identifikujete sa tako katastrofičnim misaonim spiralama i ne znate odakle potiče tolika i potpuno neopravdana uznemirenost?
Mučite se da pronađete pravu (ili, u najmanju ruku, ne groznu) rečenicu kada vam neko dođe u paničnom stanju?
Kao neko ko ima anksioznost, nemali broj puta sam dobijala odgovore poput: „Prestani da budeš tako osetljiva!“ ili “Ma daj, koji ti je?!”. Te dve rečenice su pravi pravcati šamar.
Ipak, znam koliko je teško ljudima koji nikada nisu bili u stanju visoke anksioznosti, niti su kad osetili svu silu paničnog napada, da shvate začarani krug u kom se anksiozni ljudi nalaze i osećanja i misli koja ih preplavljuju. Tako da, nemojte osećati krivicu ako nekad niste odreagovali onako kako bi trebalo. Prosto, niste znali bolje.
Postoji mnogo stvari koje treba i ne treba raditi kada razgovarate sa anksioznom osobom. Ono što kažete ima potencijal da trigeruje napad panike ili da ih toliko uznemiri da danima ne mogu da izađu iz anksioznog napada.
Posebno je bolno, ako minimalizujete njihova osećanja i problem sa kojim se suočavaju. Ali, ako se nikada niste sami suočili sa anksioznošću, apsolutno vam je oprošteno što ne znate odakle da počnete. Otuda i ovaj vodič.
Za početak, važno je da shvatite da anksioznost nije razmaženost, lenjost ili dokolica. Pre nego što joj i sami to kažete, verujte da je ta osoba sebi već xy puta rekla “Šta ti je?”, “Mani se gluposti” i “Prestani!”, ali stvari nažalost nisu toliko jednostavne.
To je ozbiljno stanje psihe koje u većini slučajeva zahteva stručnu medicinsku pomoć. Anksiozne misli su one koje počinju sa “Šta ako?” i imaju tendenciju da izmaknu kontroli, što zaista može da poremeti nečiju sposobnost funkcionisanja.
Osim toga, anksioznost nisu samo misli o brizi i strahu. Simptomi, odnosno senzacije, koje oseća anksiozna osoba broje se u stotinama. To su osobe koje osećaju da su na ivici, imaju probleme sa koncentracijom, suočavaju se sa glavoboljama i drugim, često “čudnim” bolovima u telu. Imaju probleme sa spavanjem, vrtoglavice, zamućen vid…
Da ne govorimo o paničnom poremećaju i propuštanju dobrog dela života zbog izbegavanja situacija u kojima dobijaju napad. Za neke od njih je odlazak do prodavnice isto što i za vas, recimo, osvajanje Kilimandžara.
Ja sam recimo dobijala napade panike tokom vožnje automobila. Najčešće na semaforima, a bez greške onda kada sam prva u traci i čekam zeleno svetlo. Imam dvoje dece, posao i živim u velikom gradu. Automobil mi nije luksuz već preka potreba.
Sada kada imate kakve-takve osnove, hajde da pričamo o tome kako pomoći anksioznoj osobi – a da nikada ne koristite fraze „smiri se“ ili „samo se opusti“.
1. Vežbajte reflektivno slušanje.
Ako ste sa nekim ko je usred anksioznosti, odnosno anksioznog napada, počnite tako što ćete samo slušati.
Anksiozni napad nije isto što i panični napad. Anksiozni napad je stanje visoke anksioznosti, kada osoba biva preplavljena osećanjem zabrinutosti i nije u stanju da prekine katastrofične misli koje joj izazivaju ogroman strah. Anksiozni napad može trajati satima, pa i danima.
Panični napad je mnogo silovitiji i kraći. Traje od nekoliko minuta do pola sata. Osoba je užasnuta strahom da će ovog momenta umreti i ima vrlo dramatične simptome lupanja srca, bolova u grudima, vrtoglavice i dr. Najčešće, ako su neiskusni, pozivaju hitnu pomoć. Često, ako je prvi napad u pitanju, doživljavaju nekoliko uzastopnih napada panike.
U ovom delu teksta se bavimo time kako da pomognete osobi koja ima anksiozni napad. Možda ćete biti u iskušenju da ohrabrite svoju dragu osobu ili da podelite s njom neku mudrost, ali najbolja stvar koju možete učiniti u ovom trenutku je da je samo slučate. I čujete! Onako, zaprave.
Jedan od načina da to uradite je da im reflektujete njihove reči parafrazirajući ono što govore, kao i značenje i emocije koje čujete u njihovom glasu, kaže psihoterapeut Džek Vorti, LMHC.
Dakle, ako prijatelj kaže: „Ne ide mi se na ovu zabavu, poznajem samo dvoje ljudi tamo. Šta ako oni ne dođu ili odu sa zabave… neću moći da razgovaram ni sa kim drugim. Biću čudak. Bolje je da ostanem kod kuće“. Prvo, možete da rezimirate šta je to on rekao i proverite da li ste dobro razumeli, predlaže psiholog Nina Polin.
Zatim bi bilo dobro da potvrdite ove reči. Na primer: „Razumem. Izlaziš iz svoje zone komfora i izlažeš sebe nepoznatim ljudima i situaciji. To te plaši i čini nervoznim, jer ne znaš kako bi ljudi mogli da reaguju i da li će neko od njih biti dovoljno kul da započne razgovor sa tobom na način koji bi tebi prijao”.
Možda vam se ovo čini kao banalan primer, ali poruka je jasna – bez osuđivanja, nuđenja rešenja, objašnjavanja i uveravanja u suprotno. Potrebno je samo da budete slušalac i da parafrazirate ono što anksiozna osoba govori.
Kada vežbate reflektivno slušanje, signalizirate: „Ovde sam. Razumem. Važno mi je“, kaže Vorti. Ovakvim pristupom nećete pojačati njihove anksiozne misli, niti ćete umanjiti problem koji ih trenutno okupira. Osećaće da ih neko razume i to je, za početak, više nego dovoljno.
Kada nekom poverim svoj problem i anksiozne misli, obično samo želim da me saslušaju i saosećaju – a ne da mi daju listu stvari koje treba da uradim da ne bih bila anksiozna.
Prirodno je da želite da ponudite rešenja ili da budete spasilac, ali ako pitanje nije “Kako da pobedim ovu anksioznost?!” svako rešenje koje budete ponudili učiniće da se anksiozni osećaju krivim zbog straha sa kojim se već suočavaju, potvrđuje Vorti.
Dakle, umesto da se fokusirate na rešavanje problema, usmerite pažnju na to kako se oseća anksiozna osoba.
2. Kako s katastrofiranjem?
Anksioznost često dolazi od razmišljanja o najgorem scenariju. Anksiozni vrlo često katastrofiraju do te mere, da nije reč o jednom najgorem scenariju već o nizu kastrofa koji nema kraj.
Na primer, vaš prijatelj dobija mejl od direktora. On ne sme da otvori mejl, jer je već katastrofirao da će dobiti otkaz. Misaona spirala ga je već dovela do scenarija kako ne može da nađe drugi posao i kako se vraća kući kod svojih na selo. To je katastrofiranje.
Ili, vaša sestra, drugarica, supruga ili koleginica primećuje kod deteta povišenu temperaturu. Žali vam se rečima: ” Ovo je već treći put u poslednja tri meseca, a bole je i kolena. Šta ako ima leukemiju ili kakvo drugo opasno oboljenje koje se teško otkriva?”.
Ako primetite da neko ide tim putem, prvo zatražite dozvolu da pomognete. „Ako kažu ne, poštujte njihov prostor i poručite da ste uvek tu za njih, ako se predomisle“, predlaže dr Poline.
Ako žele da im pomognete i jasno im je da ćete o tome govoriti u kontekstu njihove anksioznosti, ohrabrite ih da se usredsrede na svoj dah i da izbegavaju podsticanje dalje anksioznosti dodajući mislima „šta ako“, smatra dr Polin.
Možete im postaviti i pitanja poput: „Na osnovu čega to zaključuješ?“ ili „Šta bi rekla svojoj drugarici da je ona u istoj situaciji kao ti sad?“
Drugo pitanje koje možete da postavite anksioznoj osobi koja je upala u vir katastrofa je: „Možeš li da se setiš neke druge situacije kada si se zbog nečega ovako intenzivno brinula ili brinuo?“
Odatle se usredsredite na to da naterate dragu osobu da razmisli o tome na koji način je uspela da prođe kroz napad katastrofe tada. Važno je da oboje u tom razgovoru zaključite da je to iza vas i da ste kroz to prošli.
Možda se u tom slučaju njihov najgori strah nije ostvario, ali to je ipak bila užasna situacija. Razmišljanje o takvim vremenima može nas podsetiti da naše anksiozne pretpostavke nisu uvek tačne i da nikakva zabrinutost zapravo neće promeniti ishod.
Osim toga, podsetiće ih se da su, u stvari, preživeli – čak i ako je bilo prilično loše.
3. Pokušajte da smirite i preusmerite njihovu energiju
Jako je teško za nekoga ko ima anksioznost da ostane prizeman i prestane da se fokusira na stvari koje su van njegove kontrole, ali to je veliki deo upravljanja anksioznošću, kaže dr Vorti.
Da biste anksioznima pomogli da vežbaju smirivanje energije, potrebno je da zajedno sa njima uradite vežbe disanja. Nekoliko puta zajedno duboko udahnite i izdahnite, koncentrišite se i sami na svoje telo te naglas navedite gde tačno, u kom delu tela, osećate napetost. Zatim pitajte svoju dragu osobu da i ona navede isto.
Vežbe disanja su bukvalno prva pomoć kod visoke anksioznosti i napada panike. Koncentracija na telo i napetost u njemu će pomoći da se ta napetost popusti i to će biti signal za mozak da više nije u opasnosti, odnosno da izađe iz režima “bori se ili beži”.
Ako je duboko disanje previše teško za vašu osobu, onda se kao alternativni metod može koristiti distrakcija, dodaje dr Polin.
Predložite nešto što bi mogli da urade kako bi skrenuli pažnju sa situacije. To može biti izvođenje psa u šetnju, pranje sudova, gledanje smešnog TikTok videa ili šetnja do parka gde ćete pažnju usmeriti na recimo, autfite ljudi i razmišljanje o tome koliko su vremena jutros potrošili da bi se tako obukli. Sve je to vežba za uzemljenje. Fokus na nešto drugo, osim na preplavljujuće misli.
Možda to nije dugoročno rešenje, ali distrakcija može biti od velike pomoći u određenim momentima, bar dok ih ne usmerite ka putu stalne pomoći (do koje ćemo uskoro doći).
Može biti od pomoći i ovaj odličan tekst: 3 najjače psihološke tehnike koje momentalno zaustavljaju brigu i crne misli
4. Izbegavajte toksičnu pozitivnost
Bilo je trenutaka kada sam poželela da iskopam oči sebi onda kada mi neko, na moje anksiozne misli, kaže : „Fokusiraj se na ono što ti ide dobro u životu!“ Ili: „Ne brini, sve će uspeti, i sve se dešava sa razlogom.”.
Iskreno govoreći, ovakva vrsta toksične pozitivnosti, tj. odbacivanja negativnih emocija i postavljanja imperativa “budi srećan i zadovoljan”, iako ti je život trenutno teško s*anje, nije ni od kakve pomoći.
Naša osećanja i brige se neće ugasiti, jer ste nam vi rekli da gledamo stvari s pozitivnije strane. Reći anksioznoj osobi da se fokusira na dobre stvari u životu je beskorisno, jer se već krvavo borimo da stvari posmatramo realno i neutralno.
Na kraju krajeva, ove fraze su osuđujuće. Ja znam da imam problem i on se ne može kontrolisati mišlju “Biće sve u redu”, jer probala sam to već milion puta i ne pali.
Pored toga, toksična pozitivnost neće osnažiti anksioznu osobu niti joj pomoći da vežba veštine suočavanja, kaže dr Forši.
5. Ohrabrite ih da prave male korake
Strah od neizvesnosti se na mnogo načina pojavljuje kod ljudi sa anksioznošću, kaže dr Polin. A kada je u pitanju razmišljanje o budućnosti, onda se rađa mnoštvo šta-ako situacija, a to je recept za anksioznost i potencijalno osećanje zaglavljenosti u životu, dodaje Vorti.
Dakle, ako primetite da vašem prijatelju raste sa anksioznost jer ne zna šta budućnost nosi, radite sa njim da shvati koji bi bio njihov idealan scenario, odnosno koja bi bila najmanja moguća jedinica nekog značajnijeg poboljšanja.
To možete da uradite tako što ćete sa njima kreirati SMART cilj, kaže dr Polin (to znači cilj koji je specifičan, merljiv, ostvariv, realan i blagovremen). To im može pomoći da se fokusiraju na sadašnji trenutak i da dobiju osećaj kontrole. Na taj način će se osećati sigurnije.
6. Pomozite im da nađu kontinuiranu podršku
Do sada ste naučili osnove kako pomoči anskioznoj osobi, ali hajdemo još jedan korak dalje.
Važno je da ih ohrabrite da se obrate profesionalcu za dodatnu podršku. Koliko god vi želeli da budete konstantna podrška vašoj anksioznoj osobi, male su šanse da ćete ih izvesti na pravi put bez pomoći stručnjaka.
Vaša konstantna pomoć ih čak može ometati u suočavanju sa strahovima i mogu se udaljiti od cilja – da postanu samopodržavajući, kaže Vorti. Osim toga, nije ni vama lako da trpite toliki pritisak i, uz malo nepažnje, rizikujete “burnout” (sagorevanje), dodaje dr Polin.
Kako da budete sigurni da je vaša draga osoba spremna i otvorena za psihoterapiju? Dr Polin predlaže postavljanje otvorenih pitanja poput: „Zvuči kao da si se navukla na anksioznost. Šta misliš, kako bi izgledao tvoj život bez ovih misli koje te obuzimaju?”
Ako odgovore ciljevima koje žele da postignu, možete dalje upitati: “Šta misliš, da li bi terapija mogla biti od pomoći u postizanju tog cilja?” Ovakva pitanja su bez osude i nadamo se da će ih motivisati da naprave prvi korak ka stručnoj pomoći.
Ako nisu sigurni gde bi mogli potražiti pomoć, budite im podrška. Pretražite internet sa njima, ili ih uputite u dom zdravlja.
Ako se pak, vaš prijatelj ili druga draga osoba koja pati od anskioznosti potpuno zatvori kada iznesete ideju o terapiji, prihvatite da možda nisu spremni da rade na svojoj anksioznosti u formalnijem okruženju, dodaje dr Polin.
U tom slučaju vam preostaje da im budete podrška, ali ne nauštrb svog zdravlja.
Za kraj – anksioznost nije bolest, već stanje. Uspešno se prevazilazi psihoterapijom. Panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, anksiozno-depresivni poremećaj su dijagnoze koje zahtevaju stručnu medicinsku pomoć (psihijatar, često medikamentozna terpaija i psihoterapija).
Kako pomoći anksioznoj osobi u jednoj rečenici – Ne osuđujte, ne minimalizujte njena osećanja. Slušajte i budite neutralni glas razuma koji će ih odvesti do stručne pomoći.
Portal Weekly.rs ne pruža medicinske savete, dijagnozu ili lečenje. Bilo koja informacija objavljena na ovoj veb stranici ili od strane ovog brenda nije zamena za medicinski savet. Uvek se konsultujte sa kvalifikovanim zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje o svim pitanjima ili nedoumicama u vezi sa vašim mentalnim zdravljem.
Tekst je delom preveden sa portala Wondermind
Preživeo je suicidalnu depresiju i napisao Molitvu životu koju ćete uramiti
