Mark Tven: Sahranio je sve koje je voleo i ostao najveći satiričar 19. veka

Mark Tven, rođen kao Semjuel Lengorn Klemens 30. novembra 1835. na Floridi, postao je jedan od najvećih američkih pisaca svih vremena. Poznat je po svojom oštrom smislu za humor i sadržajnim komentarima o društvu, politici i ljudskoj prirodi.

Brojni eseji i romani, uključujući američki klasik Avanture Haklberi Fina, svedočanstvo su njegove inteligencije i talenta.

Humor i satira bili su njegov šareni papir, kojim je umotavao oštru kritiku o apsurdnostima društva, pojedinaca, pa i samog sebe.

Bio je humorista, pisac, izdavač, preduzetnik, predavač, slavna ličnost, politički satiričar i društveni progresivac.

Umro je 21. aprila 1910. u momentu kada je Halejeva bila vidljiva na noćnom nebu, baš kao što je, prema bilo kada je rođen 75 godina ranije.

Ironično i pronicljivo, Tven je rekao: „Ušao sam sa Halejevom kometom 1835. Ponovo dolazi sledeće godine (1910) i očekujem da ću izaći sa njom. Biće najveće razočarenje u mom životu ako ne izađem sa Halejevom kometom. Svevišnji je, bez sumnje, rekao: „Evo ove dve neuračunljive nakaze; zajedno su ušli, zajedno moraju izaći.””

Tven je umro od srčanog udara dan nakon što je kometa postala najsjajnija 1910.

Tven je bio kompleksna, idiosinkratična osoba, koja nije volela da ga drugi najavljuju i pretstavljaju. Radije je to činio sam, a zabeležen je i taj momenat na predavanju „Naši drugovi divljaci sa Sendvičkih ostrva“ koje je održao 1866:

„Dame i gospodo: Sledeće predavanje na ovom kursu održaće večeras Semjuel L. Klemens, džentlmen čiji se visoki karakter i besprekorni integritet mogu izjednačiti samo sa njegovom lepotom ličnosti i gracioznošću ponašanja. A ja sam čovek! Bio sam u obavezi da izvinim predsedavajućeg što me ne predstavlja, jer on nikada nikome ne daje komplimente i znao sam da to mogu da uradim jednako dobro.”

Tven je bio komplikovana mešavina južnjačkog dečaka i zapadnjačkog grubijana koji je nastojao da se uklopi u elitnu kulturu Jenkija. Napisao je u svom govoru, Plimouth Rock and the Pilgrims, 1881:

“Ja sam graničar iz države Misuri. Ja sam Jenki iz Konektikata po usvojenju. U meni imate moral Misurija, kulturu Konektikata; ovo je, gospodo, kombinacija koja čini savršenog čoveka.”

Grad u kom je odrastao (Hanibal, Misuri), imao je trajan uticaj na Tvena, a posao kapetana parobroda koji je obavljao nekoliko godina pre građanskog rata bio mu je jedan od najvećih zadovoljstava.

Dok se vozio parobrodom, posmatrao je mnoge putnike, zaključujući mnogo o njihovom karakteru i uticaju. Vreme koje je proveo kao kao rudar i novinar u Nevadi i Kaliforniji tokom 1860-ih suočio ga je sa surovim i neuspešnim izazovima zapada.

Baš tamo je 3. februara 1863. prvi put upotrebio pseudonim Mark Tven kada je pisao jedan od humorističkih eseja za Teritorijalno preduzeće Virdžinija Siti u Nevadi.

Čini se da kada je Semjuel Klemens usvojio ovaj pseudonim, usvojio je i drugu ličnost – personu koja je predstavljala otvorenog, kul, običana, koji se podsmeva aristokratama na vlasti, dok je Samjuel Klemens, i sam, težio da bude jedan od njih.

Tven je svoj prvi veliki književni proboj doživeo 1865. godine sa člankom o životu u rudarskom kampu, pod nazivom Džim Smajli i njegova skakutava žaba, koji se takođe naziva Proslavljena skakutava žaba okruga Kalaveras.

Novine i časopisi širom zemlje su se otimali da objave njegove eseje. Uskoro je Tven napredovao, poslat je na Havaje, a zatim u Evropu i Svetu zemlju kao putopisac. Sa ovih putovanja napisao je knjigu Nevini u inostranstvu 1869. godine, koja je postala bestseler.

Njegove knjige i eseji su generalno bili veoma cenjeni i traženi, a vladalo je ogromno interesovanje za promocije koje je sam držao. Postao je popularan i kao pisac i kao govornik.

Oženio se 1870. godine bogatašicom Olivijom Langdon iz Njujorka. Tako je Tven stigao je u društvo kom se podsmevao, ali i težio.

Bilo je u njegovom životu i mnogo gubitaka. Izgubio je pravo bogatstvo ulažući u neuspele pronalaske. Sahranio je skoro sve koje je voleo (nekoliko dece i suprugu), ali i mlađeg brata, za čiju smrt je zauvek sebe krivio. On je poginuo u nesreći na rečnom brodu.

Iako je Tven napredovao i zarađivao za život od humora, njegov humor je proizašao iz tuge, komplikovanog pogleda na život, razumevanja životnih kontradikcija, okrutnosti i apsurda. Kako je jednom rekao:

„Nema smeha na nebu.”

Stil humora Marka Tvena bio je ironičan, naglašen, nezaboravan i serviran hladan. Inspiraciju crpi iz isukustava odrastanja u Hanibalu, sa parobroda na reci Misisipi, iz rudanika zlata i novinarskog rada u Nevadi i Kaliforniji.

Godine 1863. Mark Tven je u Nevadi prisustvovao predavanju Artemusa Varda (pseudonim Čarlsa Farara Brauna, 1834-1867), jednog od najpoznatijih američkih humorista 19. veka.

Postali su prijatelji i Tven je od njega naučio mnogo o tome kako da nasmeje ljude. Tven je verovao da je način na koji je priča ispričana ono što je čini smešnom – ponavljanje, pauze i naivnost.

Ne propustite:

U svom eseju “Kako ispričati priču” Tven kaže: „Postoji nekoliko vrsta priča, ali je najteža — duhovita.” On je vrlo smelo objašnjavao razliku između američkog, francuskog i negleskog humora – američka priča je duhovita, engleska komična, a francuska smešna.

Tvenov kvarni i potcenjeni stil humora, upotreba narodnog jezika i naizgled neuredna proza i strateške pauze privukle su publiku, čineći da se osećaju pametnijima od njega.

Njegova inteligentna satirična duhovitost, besprekoran tajming i sposobnost da se suptilno podsmeva i sebi i eliti učinili su ga dostupnim širokoj publici i jednim od najuspešnijih komičara svog vremena, koji je imao trajan uticaj na budućnost stripa i humorista.

Humor je bio apsolutno neophodan Marku Tvenu, pomažući mu da se snalazi u životu baš kao što je naučio da se kreće kroz Misisipi kao mladić, čitajući dubine i nijanse ljudskog bića. Naučio je da stvara humor iz konfuzije i apsurda, unoseći smeh i u živote drugih. Jednom je rekao: