plišana igračka konj

Srpska majka koja nije Ceca: Muža mi je te večeri uništila obična plišana igračka Konj

Plan: izaći u grad sa kumom Cecom u večernjim satima

Plišana igračka Konj je u život naše porodice ušla kada sam bila u devetom mesecu trudnoće i kada smo svi sa nestrpljenjem čekali da Mina dođe na ovaj svet. I Suprug, i Marko , a ponajviše ja!

– Maco, večeras ću doći kasnije, ovi na poslu me ubijaju – uredno se javio Suprug.

Čim je to rekao, hormoni su počeli da divljaju: plakala sam i histerisala kako njega baš briga i kako je njemu lako i kako on ne zna kako je meni…

Sledećeg jutra sam, pokušavajući da svoje otekline od nogu spustim na pod, zgazila na nešto mekano i skroz nežno. Bila je to Plišana igračka. Tačnije, Plišana igračka konj, koju sam zavolela na prvi pogled. Marko je predložio da se plišana igračka konj zove Konj.

Ne propustite:

Plišana igračka Konj postala je Minino božanstvo. Iako su mu uši bile blago izgrickane, a pola repa je falilo, kao i jedno oko, umesto koga sam ušila dugme, da mi ne bi izgledao tako sablasno, Mina se nije odvajala od njega.

Nikad. Nigde. I bez njega, nije mogla da zaspi. Nikad. Nigde. Ni danju. Ni noću. Bez njega nije bilo šanse da zaspi.

Još pre nekoliko dana kuma Ceca me je pozvala da idemo u provod – nas dve, bez dece. I to u noćni!

Angažovala sam Supruga da čuva naše piliće i sve je teklo po planu.

Bližilo se devet sati. Vreme kada Mina odlazi na spavanje i vreme kada kuma dolazi po mene.

Trljala je svoje prelepe očice i zevala, tako da je Suprug završio igru sa Markom i odneo je na kupanje.
Kuma se pojavila i zbrisale smo u trenu.

Rekla sam joj kako sam srećna jer mi je Suprug obećao da me neće zvati, ni u kakvom slučaju. Čim, ali, čim sam to rekla, zazvonio mi je mobilni telefon.

Suprug mi je nešto govorio, ali sve što sam ja mogla da čujem je Minin uplakan glas, sa tendencijom ka laganoj histeriji.

– Šta?! – pokušavala sam da ga razumem. “Konj? Ja sam konj? O čemu ti čoveče pričaš?! Pobesnela sam u sekundi.

– Kaže mi da sam konj. – prenosila sam kumi. Zbunjeno smo se gledale. Vikala sam mu u tu prokletu slušalicu da ga prokleto ništa ne razumem i da je on konj, ako ćemo se već vređati, jer ja mogu biti samo kobila. Kobiletina, što sam se udala za takvog idiota!

A onda mi se javio Marko. Odneo je telefon u drugu sobu:

– Mama, tata ne može da nađe Plišanu igračku Konja. Nigde. Ni ja. A ti znaaaš šta to znači. –
– O da, znam šta to znači. Mnogo puta sam to iznova i iznova saznala. A sada će i Suprug – pomislila sam, i sad već smireno, prekinula telefonsku vezu i isključila mobtel.

Kuma je dodala gas, i nestale smo u noći koja je postojala samo zbog nas.

Autor tekst Jasna Grizer

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *